Od istoka do zapadnog Balkana

Kebab, kabab, kebap, kebob, kabob, kibob… Iako ovo zvuči kao dečija razbrajalica, to su zapravo sve varijacije jedne te iste persijske reči koja jednostavno znači – meso. Da, reč ćevap potiče iz Persije, i danas se odomaćila u ovom dobro poznatom obliku na našim prostorima.

Ćevapi su bili prisutni čak i u Staroj Grčkoj. Dokaz za to nalazimo u stvaralaštvu iz tog perioda; Homer je i sam pisao o „jelu u obliku obeliska” u svojim epovima Ilijadi i Odiseji. Ćevapi su stigli na Balkan dolaskom Turaka, ali se to jelo toliko ustalilo, da je postalo deo kulturnog identiteta.

Ljubitelji ćevapa Elizabeta Druga i Marija Kiri

Svaki kraj ima svoj recept za ćevape, i oni varijaju i po obliku, kao i po ukusu. Čak se i prilozi razlikuju; iako ćete na većini mesta dobiti crni luk i kajmak kao prilog, u Sarajevu nećete videti ljutu tucanu, dok u Beogradu sigurno hoćete. Ćevapi se razlikuju i po sastavu, negde ih prave samo od junetine, a negde od kombinacije različitog mesa.

Ćevapi su se našli na mnogim trpezama, a jedan od zanimljivijih istorijskih podataka jeste da je Tito poslužio ćevape čak i Elizabeti Drugoj. A kako je Nušić zapisao, izvesni gospodin Đorđević, koji je radio kao kuvar za porodicu Kiri, lično je naučio Mariju Kiri da priprema ćevape.

Balkanske đakonije na zapadnim trpezama

I dok su se ćevapi prenosili s kolena na koleno, sa određenim izmenama u receptima, i dalje su nekako zadržali svoju osobenost i postali karakteristična đakonija sa Balkana. Svi ih vole, a stranci obavezno žele da ih probaju kad ih putevi navedu u ove krajeve. I dok su nama ćevapi nešto uobičajeno, ima i onih koji su pripremu ćevapa podigli na viši nivo.

Onder Sahan, kuvar u jednom britanskom restoranu, priprema Royal kebab. Iako na oko ne izgleda drugačije od pravih sarajevskih, ovaj ćevap košta tričavih 1200 evra. Zašto toliko? Zato jer se pravi od Wagyu japanske govedine, uz kombinaciju francuskog sira i jerusalimske artičoke.